[b]Malo poezije kao odgovor svetskim mocnicima[/b]

CRNO BELI SVET

Sila hara,laz caruje
To veliki slabijem daruje
Gde stane,tu trava ne nice
Sebe hvali,pomoc nudi,drugog kudi

Bice sine kako tata kaze
Jer Car veliki,neume da laze
Silom uzmi,otmi krati
Pa u pravdu preobrati

Sudi onom ko sve vidi
Takve pravde Car se i ne stidi
Uci druge a zivi u neznanju
Nudi srecu,kroz nevolju vecu

I ulice nek ti ime nose
Pametan se stidi a ludi ponose
Nosi pravdu gde te niko nije zvao
Silom uzmi sto ti nisam dao

Oci vide al su slepe
Sa usana kapi pravde nema
Sluga nesme istinu da kaze
Da ne bude da i sam Car laze

Andjeoska krila dzelatu ne stoje
Dok slugama svojim delis blago moje
Pred bogom ces racune da svedes
E taj sud Care,neces da zavedes

Svoju knjigu citaj a moju zapali
Rab Bozji,tvoj da bude,i da se zahvali
Kad Car kaze to da se uradi
Tad zavadi i zlo seme posadi

Kazuj Care dokle mislis tako
Rod nas ljudski ti okrenu naopako
Mozda malo imas,pa ti sad jos treba
Kule tvoje opet su do neba

(Ako se neko prepozna u pesmi i u stvarnom zivotu,i zbog toga pretrpi dusevnu bol i oseti stezanje u predelu svog ionako ledenog srca,to je cista slucajnost i moze se smatrati samo kolateralnom stetom u ime demokratije)

Goran Filla